Почетком септембра је падала киша, Владо Нововић је почео са писањем трећег тома извјештаја са априлског пењања у Сурдупу (што ти је инспирација!!!), а Клемен Бечан је са својом Ањом, другаром Марваном из Јордана и кучетом Баркесом свратио до Смоковца. Иако није планирао неко нарочито дуго задржавање, поменута киша и Смоки су урадили своје.
Већ првог дана је попео све локалне класике, пообарао оцјене већини, до сада најтежих, смјерова и снимио терен за нове пројекте. Први од њих је изболтован и попет из првог покушаја већ у понедељак, 1. септембра. Назван је Rotor & wings у част изненада преминулог Славка Илића, пилота који је својим летачким умијећем, храброшћу и спремношћу да до крајњих граница «тјера» и машину и посаду, омогућио успјешан и срећан исход небројених акција спашавања у нашим планинама. Смјер је оцијењен са 8б (X/X+ UIAA) и у том тренутку је био најтежи смјер у Црној Гори. Не задуго. Клемен је опремио још једну линију лијево од Rotor & wings–а, али чије је пењање морало да сачека престанак кише. Тако је 4. септембра попет Невјероватни диносауруси, оцијењен са 8б+ (X+ UIAA) и тежинска љествица је поново подигнута. Овај пут се мало више помучио, смјер је попео из „тек“ другог покушаја. Што би се рекло, човјек не да пење, него…
Ето, то му дође то. Он је отишао на Petzlrocktrip, Смоки је богатији за два страшна смјера, Владо и даље пише априлски извјештај, а киша мало пада – мало стане. Пошто Славка више нема, остаје нам да мало више поведемо рачуна о томе гдје ћемо да ломимо своје ноге, главе и вратове. Мало нас је размазио и навикао да хеликоптером дође и тамо гдје „козе пасу под ручном“. Најмање што можемо је да му се, још једном, захвалимо на томе….