Početna Izvještaji Жијево 2010.
Štampa PDF

Жијево 2010.

Мали алпинистички клуб је у периоду 9-13.јула текућег Љета Господњег, организовао дружење алпиниста на Жијеву, у рејону Букумирског језера. Идеја је била да се на једном мјесту окупе сви који се последњих десетак година баве извођењем алпинистичких успона у црногорским планинама, да мало пењу, мало пију пиво а мало пробају Калезине ђаконије са дигиталног двопроцерског роштиља. како је пред кацију изгледало, требало је купити поприлично меса за ову последњу активност, али као што обично бива, између рећи и учинити је поприличан размак. тако је на претпоследњу ливаду у долини Букумирског језера дошло мало више од половине очекиваних гостију. Добро, кога нема, без тога се може..

Било како било, у кампу је спавало 28 пењача и њихових наследника, док је десетак гостију дошло на по неколико сати да нас обиђу, мало са нам попричају и оставе нам коју гајбу пива. да смо, не дај Боже, све то пиво попили, тешко да би и по ливади могли да ходамо а камли да пењемо. Овако, остало је и за Милошев спелео камп на Коритима. Меса са роштиља наравно није.

Активни дио екипе су представљали припадници МАК-а, АОБ-а и пењачког клуба "Пентракс" из Кикинде. Од Новице и Бојана, који су овог прољећа испеглали Смоковац уздуж и попријеко, као и старих АОБ-овских кука Раце, Сане и Цобета, Пеђе и Стеве се и очекивало да изнесу пењачки терет акције, али су управо Кикиндијанци били откровење кампа. Тек да се зна, Каћа, Сана и Страхиња су у јужној стијени Вељег Торча испењали за сада најтежи multipich смјер у Црној Гори, "Кика", VIII, 140м. Да је само то урађено камп би већ остао упамћен као пун погодак. Али, билоје још..

Елем, да ли зато што их је мрзило да се млате сат и кусур хода до познатих смјерова у Сурдупу, Штитану и осталим чукама, као што су радили озбиљни и одговорни чланови МАК-а, тек АОБ-овци су извршили праву опсаду стијена у западном дијелу Кожјих плана. Дотични сектор, осим што је најближи кампу, одликује се јако квалитетним стијенама до 100м.висине, са простором за пењање смјерова који су тешки не колико се мора већ колико се хоће. У том дијелу је, рачунајући и "малу" стијену Вељег врха, попето десетак првенствених смјерова, тежине од UIAA III до VI-. Што ће рећи, алпинистички водич за Жијево ће овом причом изаћи на преко 40 смјерова. ОК цифра и за спортско пењачки полигон а камоли за традиционално пењалиште.

Осим првенствених успона, на акцији су испењани  и велики број класичних линија у Пасјаку, Штитану и Сурдупу, од којих треба поменути прво и друго понављање "Веселог Штитанка" која су извели Боле и Новица, односно Андрија, Калеза и Милош. Ког су ђавола тражили у оној трави, то они само знају. Јесте да је Милош вегетаријанац, али што је много, много је.

Све у свему, акција је прошла у најбољем реду, без инцидентних ситуација и потребе за ангажовањем дежурне навезе, која је у ту сврху била стално на stand-by у кампу. Овом приликом се захваљујемо и ПСЦГ који је помогао организацију акције, са надом да ће овај вид сарадње и убудуће бити настављен.

п.с. Извјештај ће бити допуњен чим навезе које су испењале првенствене смјерове заврше тешки и мукотрпни посао давања њихивиг имена, оцјене и описа.

У Подгорици                                                                                                          Иван  Лаковић

16.07.2010.г.